Србија:
Културна спона Истока и Запада | 30. јун – 30. октобар 2010. године
 

Serbien plakat

Мотив на плакату:
Бели анђео, доминантни детаљ која представља сцену Анђео на гробу Христовом са фреске Васкрсења Христовог из цркве манастира Милешеве, саграђеног и осликаног 1234-36. године. Манастир Милешева крај Пријепоља је задужбина краља Владислава.


катедрале Светог Стефана у Бечу у сарадњи са Матицом српском, најстаријом културном и научном институцијом српског народа и са подршком екуменске фондације Про Оријенте, под високим покровитељством председника Републике Србије господина Бориса Тадића и председника Републике Аустрије господина Хајнца Фишера, поводом 150. годишњице оснивања Српске православне црквене општине Свети Сава у Бечу, представља богато културно наслеђе Србије, настало током протеклих дванаест векова.

_________________________________

Сматра се да је природу и правце развоја српске културе одредио још средњовековни просветитељ и утемељивач аутокефалности Српске православне цркве, Растко Немањић – Свети Сава (1175–1235), који је Србију, у својим беседама и записима, видео као мост који повезује источни и западни део света. Време је потврдило основаност његових мисли. У периоду дугом неколико векова, у којем су се смењивали утицаји Византије, Турске, Русије и земаља Средње и Западне Европе, настајала је једна специфична култура која представља спону Истока и Запада. Међутим, она није обичан спој различитих страних традиција, већ једна нова духовна вредност препознатљива по светосављу (српском православљу), српском градитељском стилу, посебном писму које је познато као српска ћирилица, богатој књижевности, нарочитој животној филозофији у којој се преплићу елементи источњачког колективизма и западњачког индивидуализма, по богатој традицији задужбинарства, значајном доприносу светској науци и др.

_________________________________

У пет просторија Dommuseum-а приказана је уметност кроз пет епоха:

1. Српска уметност од X до XV века.
2. Српска уметност од XVI и XVII века.
3. Српска уметност XVIII века.
4. Српска уметност XIX века.
5. Српско културно наслеђе на размеђи XX и XXI века.

Брижљиво одабрани експонати високе историјске и уметничке вредности, у комбинацији са савременим мултимедијалним презентацијама, сведоче о прожимању култура Истока и Запада у српској традицији и визуелној култури.

Из сталних поставки и фондова Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске у Новом Саду, Библиотеке Матице српске у Новом Саду, Галерије Српске академије наука и уметности у Београду, Музеја Српске православне цркве у Београду, Музеја Града Београда и Историјског музеја Србије у Београду, издвојени су предмети који приказују фреско сликарство и иконе из најзначајнијих средњовековних српских манастира грађених под утицајем византијске културе, затим уметност барокне епохе, као прекретнице у приближавању и прихватању западноевропског културног модела, и коначно, обнављање друштвених институција, након ослобођења од вишевековне турске доминације. У склопу изложбе представљене су знамените личности из српске историје које су дале значајан допринос човечанству у области културе и науке. У том делу изложени су портрети: Михаила Пупина, светски познатог научника и професора Колумбија Универзитета у Њујорку; Николе Тесле, једног од најзаслужнијих проналазача у области електротехнике у XIX и XX веку; Милутина Миланковића, утемељивача теорије о цикличним климатским променама; Иве Андрића, добитника Нобелове награде за књижевност и др.

eksponati

1. Свети Сава у архијерејској одежди, детаљ фреске, Манастир Милешева,1234–1236
2 . Печат са повеље на пергаменту цара Стефана Душана, 1350. године. Оригинал се чува у Државном архиву у Бечу.
3. Странице из Мирослављевог јеванђеља, писаног за хумског кнеза Мирослава око 1185. Фототипско издање издато у Бечу 1897. године.
4. Манастир Дечани на Косову, задужбина Стефана III Дечанског, грађен 1327-35. године. Градитељ Вита из Котора. Осликан у периоду од 1335-50. године.
5. Андрија Раичевић, Српски владари Свети деспоти Бранковићи. Икона из 1644. године.
6. Теодор Крачун, Арсеније Марковић, дрворезбар, икона Исуса Христа из 1780. године. Икона је припадала иконостасу капеле у звонику Саборне цркве у Сремским Карловцима.
7. Паја Јовановић, портрет Михаила Пупина, 1903, уље на платну.

 



Matica srpska

www.maticasrpska.org.rs

pro oriente